До ефикасне наплате алиментације преко извршитеља

Мајке деце чији очеви не желе добровољно да плаћају алиментацију коју је одредио суд, могу да се обрате приватном извршитељу који ће наћи најефикаснији начин за намирење потраживања било административном забраном на плати или пензији, било продајом покретне или непокретне имовине дужника.

Суд може својом пресудом да одреди и да мајка буде та која ће плаћати алиментацију, када дете припадне другом родитељу на старање, али су такви случајеви у нашој пракси још увек ретка појава.

Предност ангажовања извршитеља је то што он има могућност да трага за дужниковом имовином и када је пронађе покреће поступак спровођења извршења.

Извршитељ из Земуна Немања Протић каже да наплата алиментације спада у врсту наплате новчаног потраживања које може да спроведе извршитељ, док се враћањем деце бави искључиво суд. "Да би мајка остварила право на алиментацију, први корак је да има правоснажну извршну исправу, односно пресуду суда којом је одређен износ алиментације, рекао је Тањугу Протић који је и члан Извршног одбора Коморе извршитеља.

Следећи корак је да се с том правоснажном пресудом, која не мора да буде извршна, обрати надлежном суду - према пребивалишту односано боравишту извршног дужника, са предлогом за извршење. "Када суд донеше решење о извршењу мајка долази код извршитеља и од тог момента започиње поступак реализације свог права наплате алиментације", указао је Протић.

Он је напоменуо да у предлогу за извршење она може да одреди средство извршења, или може да се наведе да ће се извршење спроводити без навођења средства и предмета извршења.

У том случају, како је указао Протић, извршитељ својим закључком одређује извршење ради наплате новчаног потраживања оним средством и предметом које је најповољније за реализацију права на алиментацију и којим ће се на најефикаснији начин намирити извршни поверилац, мајка детета.

Према његовим речима, извршење је најзгодније спровести на заради извршног дужника, оца или мајке који не плаћају издржавање свог детета, или га плаћају само делимично или са великим закашњењем. "Ако нису у питању велики износи започиње се запленом дужникове зараде, до две трећине. Ако извршни дужник остварује минималну зараду плени се до једне половине зараде", навео је Протић и указао да је у највећем броју случајева извршења спровео на тај начин.

Он је указао да је закон прописао ограничења која не могу бити предмет извршења на заради, а то су примања по основу социјалне помоћи, привремене незапослености или дечијег додатка.

Уколико извршни дужник не остварује зараду, извршење се може спровести пописом, проценом и продајом покретних ствари као и непокретности, запленом акција , запленом удела у привредним друштвима, навео је извршитељ.

Предност ангажовања извршитеља, како је навео, је то што он има могућност да трага за дужниковом имовином. Када пронађе имовину из које ће извршни поверилац најбрже да реализује своје право, извршитељ покреће поступак спровођења извршења, рекао је Протић.

У својој досадашњој пракси, имао је 15-ак случајева наплате алиментације.

У већини случајева алиментација је наплаћена преко зараде, где су дужници били запослена лица, али је било и случајева пензионера, па је наплата извршена запленом дела пензије.

У осталим случајевима извршење је спровођено пописом, проценом и продајом покретних ствари. "У једном случају сам нашао да извршни дужник поседује аутомобил и МУП-у сам дао налог да дужник не може да изврши регистрацију возила док не плати алиментацију, и пошто је дужник отуђио возило МУП је расписао потрагу за тим возилом", навео је Протић.

Законом је искључиво прописано да извршитељи не могу да враћају децу и раднике на рад. То спада у искључиву надлежност суда.

Иначе, недавање издржавања за дете, у нашем законодавству је предвиђено као кривично дело и спада у групу кривичних дела против брака и породице. Запрећена казна за ово дело је новчана казна или затвор до једне године. Први пут у је кривично право уведено 1951. године. Најчешће у пракси ово кривично дело чини онај родитељ који је пресудом о разводу брака обавезан да даје издржавање за своју малолетну децу или пунолетну децу која се налазе на редовном школовању, а најкасније док дете не наврши 26. годину живота, а он своју обавезу уопште не испуњава или је испуњава, али само делимично и са приличним закашњењем. За ово кривицно дело потребан је умишљај, односно свест и воља учиниоца да не даје издржавање за лице које је по закону дужан да издржава, као и свест о забрањености дела.