До ефикасне наплате заосталих зарада преко извршитеља: Пријаве против 2.000 директора због неисплаћених зарада

Петак, 11. март 2016 - Пријаве против 2.000 директора због неисплаћених зарада

Против готово 2.000 послодаваца у Србији прошле године надлежни су покренули прекршајни поступак због неисплаћивања зарада и других примања из области рада. Највећи дужници су фирме у реструктурирању, грађевинске, металске и дрвно- прерађивачке компаније и предузетници који не могу да наплате своје дугове.

Драстични пример је фирма која готово три године није плаћала зараде нити накнаде женама на породиљском одсуству. Фирма може бити кажњена и до два милиона динара, а власник или директор казном затвора до две године.

Шеф обезбеђења фирме "Ратко Митровић - Дедиње" за само две недеље наплатио је две плате преко извршног судског решења, али још шест зарада није добио јер је, како каже, директор фирме новац пребацио на друге рачуне.

"Предао сам седмог, а двадесет и другог сам наплатио. После смо покушавали да наплатимо али како је господин Басара Душан пребацио на друге рачуне, нисмо наплатили ништа", каже шеф обезбеђења "Ратко Митровић - Дедиње" Миле Јанковић.

Финансијски директор истог предузећа каже да је поднео 240 извршних пријава радника за готово 70 милиона динара неисплаћених зарада, а суд је правоснажним прогласио 60 одсто тих захтева. Највећи проблем му је што послодавац поред прикривања новца улаже и приговоре суду, који додатно одлажу извршност пресуде.

"Сматрам да би требало неким законским нормама ограничити послодавца у тим приговорима и да то буде мало ефикасније не само на текућем рачуну него и на осталој имовини да би радници једноставно могли своја права да остварују брже и ефикасније", истиче финансијски директор "Ратко Митровић - Дедиње" Никола Загорац.

Када пресуда постане правоснажна, радник пред судом покреће предлог за извршење и добија извршно решење са којим може да се обрати извршитељима. Њихова накнада за наплату износи до три одсто од укупних потраживања, али тек када заврше посао.

"Када прибави било какав податак о имовини креће се у поступак наплате. Тај поступак у зависности од сазнања о дужниковој имовини у просеку негде траје од три до шест месеци", каже извршитељ Немања Протић.

У Инспекцији рада кажу да је 2013. године од укупног броја свих пријава 55 одсто успешно решено, а 20 одсто је застарело. Нека потраживања не могу да се наплате јер неки не могу да плате дуговања.

"У 2015.години 60 одсто захтева је решено судски док је застара тих захтева за покретање судских поступака пала на 16 одсто, тако да се та ефикасност поправља и ја се надам да ће у наредном периоду то да буде још боље", истиче директор Републичке инспекције рада Бојан Јоцић.

У пракси су поједине компаније већ платиле високе казне због неисплаћених зарада, али без обзира на висину дуга и дужину потраживања ниједан власник фирме није осуђен на затворску казну.

Извор: РТС