До неисплаћених зарада преко извршитеља

Исплатни листић као средство потраживања важи од септембра прошле године, али радници су тек ове године масовније пријављивали да им нису исплаћене зараде, регреси, превоз, топли оброк. Због тога су у Министарству правде задовољни резултатима извршитеља.

Kliknite ovde da pogledate video.

Да су поступили и принудно наплатили у 630 поступака потраживање. Врло је битно истаћи да је велики износ потраживања наплаћен кроз овај поступак - близу 80 милиона динара су извршитељи успели да наплате", наводи помоћник министра правде Нела Кубуровић.

Извршитељи проналазе све рачуне послодавца-дужника и његову покретну и непокретну имовину и од ње наплаћују дуг, камату, остале трошкове и своју накнаду која у просеку износи око пет одсто од наплаћене суме.

"Тај поступак некада траје два месеца, а некада траје и дуже. То највише зависи од тога колико траје поступак за проналажење имовине послодавца", указује Светлана Манић, заменица председнице Коморе извршитеља.

Прошле године 2.080 послодавца одбило је да изда платне листиће запосленима. Инспекција рада тада налаже послодавцима да издају листић, а ако се оглуше о то решење, следи захтев за покретање прекршајног поступка.

"Доноси са собом могућност кажњавања послодавца до два милиона динара као правно лице, а одговорно лице у правном лицу од 50.000 до 150.000 динара. За предузетнике та казна је до 500.000 динара", истиче директор Републичке инспекције рада Бојан Јоцић.

За разлику од Министарства правде, синдикати нису задовољи. Тврде да је тек неколико стотина њихових чланова преко исплатног листића наплатило потраживања од послодаваца, зато што су радници свесни ризика и страхују од последица.

"Ти радници су спремни већ да напусте фирму јер ту више фактички живота за њих нема. Ипак је то једна метода која доводи до мобинга послодавца према том раднику, који је на такав начин наплатио своје потраживање", сматра Љубисав Орбовић, председник Самосталног синдиката Србије.

Исплатни листић као метод за бржу наплату зараде користи се само у Србији, а у већини Европских земаља неисплаћивање зарада је кривично дело.