БЕОГРАД, 23. јуна (Тањуг)
Ефикасно правосуђе и брзо извршење пресуда неопходни су за успешну и развијену привреду, а тиме и за виши животни стандард грађана, порука је данашњег округлог стола “Дијалог правосуђа и привреде корак даље ка ефикасном извршењу”.
Министар правде Никола Селаковић истакао је да пред правосудним органима не постоји разлика у посматрању привредних друштва и грађанства, па чак и да привреда, као неко ко удахњује живот и чиме се омогућава пословање сваког појединца, има значај који је за државу на нешто вишем степену. Додајући да је поступак извршења једна од кључних ствари која утиче на слику правосуђа државе када је реч о приведном пословању, он је подсетио да је преостало свега осам дана до почетка примене новог
Закона о извршењу и обезбеђењу.
Селаковић је нагласио да је Србија тренутно на дну лествице у Европи када је реч о ефикасности извршења судских одлука, и да је, према подацима Врховног касационог суда, тренутно у извршењу више од 1,6 милиона предмета. Према последњим подацима, додао је, извршење судске одлуке траје више од 600 дана, што је двоструко више од трајања првостепеног поступка. Селаковић је истакао да је од доношења новог закона, до његове примене 1. јула, тај период искоришћен да се, уз помоћ Правосудне академије, судије припреме за његову адекватну примену, као и да Министарство правде донеси све неопходне законске акте. “Овај округли сто, односно дијалог извршне власти, дела судске валсти и привреде, је само један у низу дијалога који треба да допринесе ефикасном систему извршења и обезбеђења”, рекао је Селаковић.
Министар је подсетио да се уводи нови начин обрачуна за накнаде извршитеља, да су израђени сви приручници у циљу лакшег сналажења у примени нових прописа, да је нови закон проширио надлежности јавних извршитеља како би се смањио број предмета…
Министар је изнео и предлог да као друштво почне да се размишља о увођењу института апсолутне застарелости утуженог у потраживању, али ако у времену пред нама будемо улагали довољно пажње, енергије и знања да ефикасно спроводимо Закон о извршењу и обезбеђењу.
“Користим искуство САД, јер какво смо ми друштво и цивилизација ако, рецимо, лице које је осуђено за убиство може да доживи да му застари судска пресуда, док човек који је остао дужан, а за то потраживање је утужен, не може никада да дочека да то потраживање застари”, рекао је Селаковић.
Вршилац дужности директора УСАИД Мисије у Србији Милан Павловић нагласио је да је владавина права кључни предуслов за одржив привредни развој и да је за то потребно функционално правосуђе које предмете решава у разумном року и на предвидив начин. “Видимо да државе са ефикаснијим правосуђем имају развијеније тржиште кредита и виши ниво привредног развоја у целини”, констатовао је Павловић. Према његовим речима УСАИД је протеклих година одредио висе од 50 милиона долара за развој правосуђа у Србији, а значајну помоћ је уложио у реформу привредног права, кроз обуку судија унапређење приредних судова.
Како је додао пружена је и значајна подршка за спровођење реформе система извршења. “Уз нашу подршку 239 извршитеља је обучено, и до сада су решили више од 540.000 извршних предмета, од чега око 318.000 у 2015, док су у буџет уплатили 4,5 милијарди динара. Сада запошљавају 1.400 људи и ефикасно пружају услуге банкама и другим повериоцима”, рекао је Павловић. Ипак, како је нагласио, Србија и даље заузима ниско место на светској Доинг листи, јер се повериоци жале на брзину наплате потраживања. Он је додао да због тешкоћа које имају при извршењу одлука привредници се теже одлучују за ступање у пословне процесе.
Директор Правосудне академије Ненад Вујић истакао је да је правосуђе неодвојиво од друштва, али и привреде, јер привреда захтева независно правосуђе. Он је нагласио да је за то пре свега потребна стручност и ефикасност, чему је, како је рекао, Академија посвећена.
“Ако губимо време на извршењу поставља се питање привлачења инвестиција, како домаћих, тако и страних и зато је за Академију вазно покретање питање обуке за обезбеђење извршења и потраживања, заједно са Комором јавних извршитеља”, рекао је Вујић. Он је додао да у нареном периоду очекује интезивнију сарадњу са привредним коморама, удружењима банака јер ће се тиме добити информације о потребама за евентуалним додатним обукама.
