Десето годишње саветовање јавних извршитеља, одржано 1. и 2. октобра 2025. године у Београду, било је јединствено место за размену ставова и искустава домаћих и иностраних стручњака из области извршења и обезбеђења.
Председник Коморе јавних извршитеља Бојан Костић је приликом отварања овог догађаја, навео да учешће колега из других земаља, пре свега земаља из Европске уније говори о значају јавноизвршитељске професије, а изношење њиховог искуства из одређених надлежности представља прилику за упознавање са поступцима који би несумњиво довели до већег и бржег остварења права грађана и у Републици Србији.
Обраћајући се учесницима Саветовања, министар правде Ненад Вујић истакао је да је систем извршења судских одлука један од најбитнијих сегмената правосуђа, јер се без њега не може говорити ни о ефикасном правосуђу, нити о доступности правде грађанима.
„Без извршења грађани би имали само још један папир на зиду, а као што каже и Европски суд за људска права – који посматра разумни рок од приспећа акта у суд до извршења – извршење је битно“ , нагласио је министар Вујић и истакао да су протеклих година јавни извршитељи показали да стручношћу и професионалношћу могу да унапреде ефикасност извршног поступка, растерете судове и допринесу јачању поверења грађана у систем.
Извршитељи из Француске, Белгије и Холандије говорили су о поступку констатације чињеница и изнели бројне примере из праксе, којима су илустровали како грађани, захваљујући записнику извршитеља о утврђењу одређених факата, као доказном средству, брзо и једноставно у судском спору остварују и штите своја права.
Франсоаз Андрију, почасна председница Међународне уније извршитеља, је између осталог навела да јавни извршитељ приликом сачињавања записника о констатацији чињеница не спроводи истрагу, не износи своје мишљење и закључке, већ описује оно што је затекао, указујући да је он једна врста неутралног сведока, који описује ситуацију на објективан начин и мора имати морални кредибилитет.
Председник Међународне уније извршитеља Марк Шмит је нагласио да судови признају констатације као чврсте доказе, али и да често до судског спора ни не дође ако се записником о констатацији чињеница утврди истина на независан и објективан начин. „У Француској, Белгији, Луксембургу, Холандији, Грчкој или неким другим земљама, свуда је констатација чињеница део послова јавних извршитеља. Свакога дана судови признају констатације као чврсте и непристрасне доказе, адвокати то захтевају, предузећа их користе да би се заштитила, а грађани прибегавају констатацији да би остварили своја права”, каже Марк Шмит. Констатација чињеница може да помогне да се утврди, на пример, нарушавање интелектуалне својине, да се документују неки спорови око суседства, да се разјасне трговински односи итд.
У оквиру ове централне теме Саветовања закључено је да је у земљама у којима је констатација чињеница поверена јавним извршитељима, а судови растерећени извођења овог доказа, цео правосудни систем унапређен а грађанима омогућено лакше и ефикасније остваривање и заштита права. Тиме се истовремено испуњавају и препоруке Европске комисије за ефикасност правосуђа, да државе потписнице Европске конвенције о људским правима, извршитељима пренесу и друге надлежности, тзв. секундарне.
На Саветовању јавних извршитеља говорило се и о могућности спровођења извршења на дигиталној имовини и употреби нових технологија, као и одређеним спорним питањима у пракси.
На маргинама Саветовања одржан је и састанак председника Коморе јавних извршитеља Републике Србије Бојана Костића и министра правде Ненада Вујића, са председником и потпредседником Међународне уније извршитеља, на којем су размотрени правци сарадње у циљу даљег унапређења јавноизвршитељске делатности, која је ослонац за остваривање права свих грађана и привредних субјеката.
