Јавни извршитељи
Органи Коморе су: Скупштина Коморе, председник Коморе, заменик председника Коморе, дисциплински тужилац, заменик дисциплинског тужиоца, Извршни одбор који броји девет чланова, од којих су председник Коморе и заменик председника чланови по функцији и Надзорни одбор који чине три члана.
Бојан Костић
Заменик председника Коморе јавних извршитеља
Др Вујадин Масникоса
Председник Скупштине Коморе јавних извршитеља
Саво Загорчић
Заменик председника Скупштине Коморе јавних извршитеља
Јелена Марић
Дисциплински тужилац Коморе јавних извршитеља
Горан Шкеро
Заменик дисциплинског тужиоца Коморе јавних извршитеља
Немања Протић
Ивана Букарица, председник ИО
Данка Ристановић, заменик председника ИО
Бојан Костић, члан
Др Вујадин Масникоса, члан
Александар Такић, члан
Горан Милосавић, члан
Ненад Милић, члан
Ратко Видовић, члан
Филип Станковић, члан
Надзорни одбор Коморе јавних извршитеља
Миљан Трајковић, председник
Биљана Петровић. члан
Јавни извршитељи и њихове надлежности
Јавни извршитељ је дипломирани правник, именован од стране министра правде да врши јавна овлашћења која су му поверена законом. Своје услуге врши на законит, независан, ефикасан и транспарентан начин, успостављањем финансијске дисциплине и владавине права. Именовање јавних извршитеља и надзор над њиховим радом врши надлежно Министарство правде.
У надлежности јавног извршитеља је да спороводи судске одлуке и намирује потраживања настала пружањем комуналних услуга. Тренутно је у Србији регистровано 217 јавних извршитеља, од тога 65 у Београду, од предвиђених 308 места. Сваки јавни извршитељ је именован за територију једног Вишег и Привредног суда.
Користи од извршитеља се испољавају пре свега у побољшању инвестиционе климе у земљи, смањењу оптерећења судова и повећању ефикасности укупног правосудног система. Ефикасно спровођење наплате потраживања је пут ка систему који ради за све: привредне субјекте, грађане и државу.
Јавни извршитељи у Србији своје пословање обављају у предузетничкој форми, а регистрована су и четири ортачка друштва. У складу са Законом, јавни извршитељ целокупном својом имовином одговара за штету која током поступка извршења настане његовом кривицом. Сваки јвани извршитељ такође је дужан да закључи уговор о осигурању у висини најмање 30.000 ЕУР за штету коју би могао причинити трећем лицу обављањем делатности.
Потенцијални корисници јавноизвршитељских услуга могу бити сви учесници правосудног система једне земље: и привредни субјекти и грађани, али и сама држава.
Историјат професије јавних извршитеља
Европска пракса принудног остварења доспелих потраживања се, од свог настанка, заснива на два концепта:
- извршење поверено суду (аустријско-немачки модел) и
- извршење поверено самосталној правосудној професији (француски модел)
Први Закон о извршењу и обезбеђењу датира из 1930. године, из доба Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, којим је сам поступак извршења у сваком правном подручју био уређен различитим законима, а и сами органи којима је било поверено спровођење конкретних извршних радњи су били међусобно другачије организовани. Тако су на подручју Србије и Црне Горе извршне радње спроводили представници полицијских власти, док су у подручју које је у то време било познато као „војвођанско правно подручје” извршење спроводили посебни „краљевски судски извршитељи”. Оно што је њих карактерисало је да су своју професију обављали у складу са Наполеоновим царским декретом из јуна 1813. године, којим су утврђена правила и прописи који су се односили на место пребивалишта и рада извршитеља, надзор над њима, али и на конкретне моралне захтеве којих су се представници ове професије морали придржавати.
