Тема недеље „Политике” била је повод за расправу извршитеља на Копаонику. – Правници апелују да се купци некретнина одмах упишу у катастар.
Трећина свих непокретности у Србији није уписана катастар, речено је јуче на трећем годишњем саветовању јавних извршитеља на Копаонику. Судија Врховног касационог суда Предраг Трифуновић објаснио је да је то непрецизан податак и да се заправо не зна тачно колико станова, кућа, пословног простора и земљишта није уписано у катастар. То не зна ни Републички геодетски завод.
За извршитеље је меродавно оно што пише у катастру непокретности. Власником сматрају онога ко је тамо уписан, а не онога ко им показује уговор да је купио стан и платио га.
– Најугледнији српски лист „Политика” писао је пре тридесетак дана да је једна породица остала без стана у којем је живела 25 година, због дуга предузећа „Железнице Србије” према својим радницима као повериоцима. Иако је својина стечена уговором о откупу стана од „Железница”, људи су остали без стана јер се он у књигама води на предузеће – рекао је судија Трифуновић на јучерашњој расправи, којој је присуствовало око две стотине извршитеља и адвоката.
У „Теми недеље” нашег листа, под насловом „Станови у зони сумрака”, навели смо неколико случајева (из Београда, Лесковца и Врбаса) у којима су власници станова остали без својих некретнина зато што су бивши власници имали дугове према банкама или другим повериоцима. Став Коморе извршитеља, Адвокатске коморе и Републичког геодетског завода био је исти – да је катастар јачи од уговора.
Међутим, јуче су се на расправи чула и другачија мишљења. Видело се да су и сами извршитељи подељени и да у свом послу наилазе на тешке животне ситуације.
Није познато колико станова, кућа, пословног простора и земљишта није уписано у катастар
– Кад грађанин остане без стана због туђег дуга, све се своди на образложење: „Сам си крив што се ниси на време уписао у катастар. Шта си чекао? Који је мотив да се не упишеш?” У Немачкој се инсистира на упису у катастар. Тамо купци не спавају док се не изврши упис у земљишне књиге. У Француској је потпуно другачије – носилац права својине постаје се моментом закључења уговора. Тако би требало да је и код нас – рекао је Трифуновић.
Да се извршитељи налазе у небраном грожђу, било је јасно кад се из публике за реч јавио Зоран Дукић из Јагодине.
– Слушам овде професора Правног факултета који заступа једно становиште, па судију Врховног суда који има сасвим другачије мишљење, па судију Привредног суда, која је ближа мишљењу професора, а онда чујем и аплаузе из публике на излагање судије Трифуновића. Ја вас сада као стручњаке питам: Шта ја да радим пред људима? Кажите ми! Ја одговарам својом имовином за оно што урадим као јавни извршитељ – био је искрен и отворен Дукић и заслужио аплауз целе сале.
Конкретан одговор, међутим, није добио – јер га нема.
Извршитељ Мирјана Димитријевић рекла је да упис у катастар кошта 9.000 динара, па да није јасно зашто се грађани не уписују кад су већ за куповину стана дали више десетина хиљада евра.
– Пракса показује да је само око 20 одсто савесних купаца у спорним случајевима, оних који заиста нису знали да продавац стана има дуг и да тај стан може бити предмет наплате потраживања. У осталих 80 одсто случајева реч је о фиктивним уговорима, кад се фиктивном продајом стана изиграва поверилац и избегава наплата дуга – рекла је Мирјана Димитријевић.
– Да ли ћете по том основу пописати и продати пола Србије туђих станова и кућа? – питала је Јасмина Милутиновић, председница Адвокатске коморе Чачка. Рекла је да само суд може да утврди шта је чија својина, а не извршитељи, који су овлашћени да изврше наплату дугова.
Извршитељи апелују на грађане да одмах при куповини стана изврше упис својине у катастар, а наглашавају да би о томе требало да воде рачуна и јавни бележници приликом овере купопродајних уговора.
Преузето са линка:
http://www.politika.rs/scc/clanak/377504/Izvrsitelji-gledaju-u-katastar-…