Трошкови за плаћање административних такси у једном поступку извршења могу да износе од 5.000 до 10.000 динара и зато је Комора извршитеља тражила да им се потребни подаци достављају бесплатно, али је Министарство финансија то одбило, изјавила је данас представница Коморе Мирјана Димитријевић.
“Ви у једном поступку никада не знате колико ћете провера морати да урадите, али негде између 5.000 и 10.000 само на име тих републичких административних такси може да буде трошак, извршитељ када то плати, он тај трошак мора да пребаци на странке и да им онда на то обрачуна ПДВ, што још увећава за 20 одсто трошкове”, рекла је Мирјана Димитријевић за агенцију Бета.
Она је навела да се готово у сваком поступку извршитељи обраћају Фонду за пензијско и инвалидско осигурање како би прибавили податке о запослењу дужника, за шта се плаћају таксе од око 1.000 динара, затим да траже изводе из матичних књига, али и да често од пореских управа и секретаријата за легализацију таксе за прибављање података о имовину коштају од 2.000 до 3.000 динара.
“Наш основни циљ је да обезбедимо једнак положај странака у поступку пред судом и извршитељем. Ако наши грађани не морају да сносе извесне трошкове када суд спроводи извршење, ми сматрамо да исте те трошкове не би требало да сносе ни пред извршитељем”, казала је Мирјана Димитријевић.
Како би поступак извршења био јефтинији, Комора се обратила за мишљење Министарству финансија које је у априлу дало негативан одговор.
Према њеним речима, у том мишљењу Министарство се водило Законом о републичким административним таксама и оценило да извршитељ не потпада у круг лица која су ослобођена од плаћања републичке административне таксе.
“Сматрамо да је ово мишљење донето неправилним тумачењем закона, занемаривањем суштинског положаја извршитеља као лица са јавним овлашћењема који тај поступак води на исти начин и овлашћењима као и суд, али и да је донето супротно одредбама Закона о извршењу и обезбеђењу који је у овом случају лекс специјалис закон, и који изричито прописује да су сви државни органи дужни да извршитељима омогуће и доставе податке о којима воде евиденције”, рекла је Мирјана Димитријевић.
Она је нагласила и да мишљење Министарства финансија није правно обавезујуће, због чега би могли пред судом да поднесу предлоге за изрицање новчаних казни одговорних лица у органима управе који не доставе тражени податак, али је и додала да би “то све предуго трајало чиме би се угрозила ефикасност поступка извршења”.
Упитана шта се догодило са најавама од пре пола године да ће се смањити тарифа за минимална потраживања дужника, она је одговорила да се и даље чека одговор Министарства правде.
“Ми смо сагласни да се наша тарифа у погледу тих најнижих потраживања коригује и да та најижа скала не крене од 30.000 динара, већ од 10.000 и 15.000 динара. Чак је радна група Коморе припремила одређену верзију текста, али је и даље све искључиво на Министарству правде”, казала је Мирјана Димитријевић.
Она је подсетила и да је недавно завршена јавна расправа о новом Закону о обезбеђењу и извршењу током које је стигао велики број сугестија.
Према њеним речима, Комора је осим системских промена које се односе на изједначавање положаја дужника у поступку пред судом и извршитељима, тражила и да се коригује “презаступљеност права на жалбу”.
“Тражимо да се ревидира могућност да се жалба изјављује у свакој фази извршног поступка на сваки акт или радњу. То је просто превише. Потребно је пронаћи круцијалне тренутке у поступку и јако важне одлуке којима се може повредити право странке и само на те одлуке допустити право жалбе”, рекла је Мирјана Димитријевић која је и чан радне групе која ради на изради новог закона.
Грађани важећим законом нису имали могућност жалбе, која им је нацртом закона враћена. По том предлогу, жалба код принудне наплате потраживања из веродостојних исправа укључујући рачуне за комуналије има и суспензивно дејство, односно извршење не може да се спроведе све док решење о извршењу не постане правоснажно.
