Округли сто на тему „Гаранције независности положаја извршитеља у правном систему Републике Србије“, у организацији Коморе извршитеља и Правосудне академије, одржан је 10. марта 2014. године у просторијама Правосудне академије.

Позиву председника Коморе и Извршног одбора Коморе одазвали су се представници Министaрства правде и државне управе, Удружење тужилаца Србије, Адвокатска комора Војводине, представници  GIZ-а и USAID-а, Управе за јавне набавке, као и представници неколико јавно-комуналних предузећа, како из Београда, тако и из унутрашњости. Осим гостију из Србије, oкруглом столу присуствовао је и представник Међународне уније извршитеља (UIHJ), Јос Уитдехаг. Он је у поздравном говору истакао да је независност извршитеља неопходна како би се заштитила права странака, да треба успоставити јасне професионалне стандарде, стандарде вршења контроле и надзора и кроз обуке утицати на већу професионализацију извршитеља. Истакао је и да је улога Коморе изузетно важна, а да ће сарадња између Коморе, Министарства правде и Дисциплинске комисије омогућити достизање минимума нивоа квалитета.

Драгана Станојевић из УСАИД-а подсетила је присутне да је циљ увођења извршитеља побољшање наплате, као и успостављање правне сигурности чиме би се смањио ризик улагања. Наплата потраживања за пружене комуналне услуге је пренета у искључиву надлежност извршитеља, али се треба изборити за даље проширење надлежности.

Доцент Правног факултета Универзитета у Београду, Никола Бодирога, навео је да сматра превидом чињеницу да извршитељи нису изузети из јавних набавки, те да не постоји оправдан разлог да јавни бележници буду изузети из примене закона, а извршитељи не, и поред тога што имају исту тарифу и јавна овлашћења. Навео је да нема места нуђењу услуга, па ни конкурисању, односно одазивању на позиве за учешће у јавним набавкама. Саветник у Управи за јавне набавке, Милош Јовић, сагласио се да нотари не треба да имају повлашћен положај у односу на извршитеље, као што сада проистиче из одредбе члана 7. Закона о јавним набавкама, али да су кроз јавне набавке извршитељи позвани да понуде своје услуге, те да је свеједно да ли ће бити ангажовани посредно или непосредно.

Председница Коморе, Александра Трешњев, истакла је да је један од највећих проблема са којима се и данас суочавају извршитељи чињеница да друштво није било припремљено за улазак ове професије у правни систем Србије. У вези са тим, председник Привредног суда у Београду, Јован Кордић, је навео да је увођењу извршитеља требало да претходи пропаганда Министарства правде кроз новинске чланке и објављене радове, како би сви били упознати са постулатима професије, а не да извршитељи буду препуштени сами себи, те да сада имамо две године закашњења у промовисању професије. Поглавље о правосуђу у приступним преговорима Србије са Европском унијом отвориће питање старих предмета, и констатовао да постоји једна контрадикторност у систему јер има много нерешених предмета, али и много извршитеља чије канцеларије слабо раде, те да је уступање тих предмета извршитељима један од начина за решавање проблема. Навео је да је такав систем усвојен у Македонији, где је суд поверио извршитељима решавање старих предмета, те да не види разлог да та форма не буде примењена и код нас.

Председник Коморе, Александра Трешњев, је констатовала да је чињеница да повериоци деле предмете само одређеном кругу извршитеља, а да само поједини деле свим извршитељима. Садашњи систем расподеле предмета је нетранспарентан и без јасних критеријума, због чега је изразила забринутост  и сумњу да се предмети деле без професионалног покрића. Подсетила је на недавну расподелу предмета ЕДБ-а и поставила питање како новим извршитељима пружити шансу да се докажу и покажу свој квалитет.