У оквиру Пројекта за боље услове пословања, УСАИД је спровео анкету о судском и вансудском извршењу у Србији у којој је учествовало 17 банака. Резултати анете, између осталог, указали су на следеће:

– На питање како оцењују систем принудног извршења и наплате потраживања у односу на претходну годину (2015), 14 од 17 анкетираних банака (82.4%) је одговорило да је систем принудног извршења остао непромењен, а само 2 (11.8%) се изјаснило да се побољшао;

–  64,7% анкетираних банака сматра да су измене Закона о хипотеци претежно отклониле најважније законске препреке ефикасној примени вансудске продаје и других института Закона о хипотеци;

– На питање у којим сегментима виде највеће препреке ефикасној примени вансудског намирења одређеног Законом о хипотеци, 14 од 17 испитаних банака (82.4%) одговорило је да је то неефикасно одлучивање надлежног Министарства у поступку по правним лековима (46 од 51, односно 90.2% од максимално расположивих негативних поена); Неефикасан рад служби за катастар непокретности као друга највећа препрека добио је 64.7% максимално расположивих негативних поена;

– 15 од 17 анкетираних банака (88.2%) верује да неефикасан рад судова и неуједначена судска пракса представљају највеће препреке ефикасној примени судског извршења одређеног Законом о извршењу и обезбеђењу;

– На питање како очекују да ће нови Закона о извршењу и обезбеђењу (усвојен у децембру 2015. године, ступио на снагу 01.07.2016. године) утицати на ефикасност система извршења, 58.8% банака сматра да ће погоршати (7 банака) или значајно погоршати (3 банке) систем извршења. Ниједна банка није одговорила да очекује да ће нови Закон значајно побољшати систем извршења;

– 14 од 17 банака (82.4%) сматра да је увођење „професионалних“ извршитеља значајно побољшало (4 банке) или побољшало (10 банака) ефикасност система извршења. Ниједна банка није одговорила да је увођење „професионалних“ извршитеља погоршало нити значајно погоршало систем извршења;

– Супротно исказаној позитивној перцепцији „професионалних“ извршитеља, 10 банака (58.8%) је одговорило да претежно не користи професионалне извршитеље у наплати потраживања према правним лицима;

– 12 банака (70.6%) је одговорило да се коришћење професионалних извршитеља значајно повећало (3 банке), или повећало (9 банака) у претходне две године

– Већина банака (11 банака односно 64.7%) сматра да би у хипотетичком случају (случај извршења и наплате потраживања у укупном износу између ЕУР 10.000 и 20.000 од дужника који ј МСП (СМЕ), пред Привредним судом у Београду, без хипотеке као средства обезбеђења), приближно било потребно од 1 до 3 године од покретања извршења до наплате, а да би укупни трошкови наплате износили (према становишту 9 банака, односно 52.9%) од 10% до 20% у односу на укупан износ потраживања

– Банке су генерално веома заинтересоване да узму учешће у даљим активностима усмереним на успостављање ефикасног система извршења. Области од највећег интересовања (14 од 17 банака) су: радионице, округли столови, семинари, и; тренинзи и предавања за заинтересоване стране (судови, извршитељи, државни органи, привреда).