Са увођењем извршитеља у правни систем Србије, а томе су већ пуне три године, међу неплатишама нема повлашћених.
Сваки дуг мора да се плати – каже за „Новости“ Светлана Манић, заменик председника Коморе извршитеља. Она истиче да се највећи број предмета односи на потраживања комуналних предузећа, за шта су искључиво надлежни извршитељи.
– Ова јавна предузећа редовно утужују дужнике пре него што наступи застара потраживања – објашњава Манићева.
Реч је о неколико стотина, па до неколико хиљада предмета у једном цилусу утужења.
– Важно је да дужник прими пошту којом га извршитељ обавезује да измири дуг, јер тада почиње да тече рок од пет радних дана за његов приговор на закључак о извршењу. Нетачно је да ако „не примиш пошту наплата не може да се изврши“, како поједини тврде – наводи Светлана Манић.
– Ако не уручи закључак у првом покушају, извршитељ је дужан да после 15 дана покуша још једну доставу. Потом се проверава да ли је дужник у МУП-у пријављен на тој адреси, и ако јесте, закључак се качи на огласну таблу суда пет радних дана. Зато је, како истиче, битно да дужник лично прими закључак извршитеља, јер тада може да зна коме и колико дугује и да у року од осам дана измири дуг.
– Често нам постављају питање зашто се намирује дуг од „малог“ дужника док истовремено неко дугује много више, али се извршитељи њима не баве. Одговор треба потражити у јавном предузећу које утужује своје дужнике – каже Светлана Манић.
– Извршитељ је дужан да предмете које добије у рад од повериоца заприми и по њима поступа по реду како су стизали у канцеларију. Када се стекну услови за наплату, ако има имовине, извршитељ ће наплатити потраживање повериоца. Један број предмета завршава се обуставом, било да је дужник сам већ измирио потраживање или из других законских разлога, а један одбачајем, на пример када је дужник преминуо пре покретања поступка.
