Ово су основни захтеви Коморе извршитеља Србије за измене предлога Закона о извршењу и обезбеђењу у току јавне расправе. Ове тачке представљају скраћени опис измена које су достављене Министарству правде Србије.
1. Надлежност извршитеља (искључива надлежност за спровођење)
а. Националном стратегијом за реформу правосуђа прописано је да су извршитељи уведени да би се растеретили судови, па се овом изменом практично остварују циљеви Националне стратегије.
б. постиже се брзина и ефикасност извршног поступка
ц. то је европски стандард
д. повећава се стопа наплате
е. постиже се равноправан положај странака, зато што ће свака странка морати да се обрати суду, па онда извршитељу
ф. добра и јасна подела посла и надлежности између суда и извршитеља омогућава ефикасан, транспарентан поступак
2. Правни лекови у извршном поступку
а. тражимо редуковање и прилагођавање система правних лекова захтевима брзине и једноставности извршног поступка
б. странке су већ имале прилику да се у парници користе правним лековима
ц. сврха извршног поступка је наплата, намирење, а не враћање на расправу
д. у парници се расправља, у извршењу се дела
е. претерана употреба жалбе успорава поступак и доводи до одуговлачења
ф. повећава се степен оптерећености судова извршним предметима, а циљ Стратегије је да се избаце из судова
г. преклапање контроле по захтеву за отклањање неправилности
х. пренормиран систем правних средстава
и. није рађена анализа
ј. Очекиване последице, ако се не измени:
1. злоупотребе права у поступку
2. повећање трошкова поступка
3. продужавање трајања поступка у недоглед
к. предложени текст одредби чл. 80.-86. радног текста Закона који омогућава само суду да одлучује о одлагању извршења, не пружа препоручену флексибилност процеса извршења пред извршитељем. Иста ситуација је и код одлучивања о промени предмета и средства извршења, која се, по предложним одредбама чл. 47. радног текста Закона врши доношењем решења на које се може изјавити жалба. Промена форме одлука која се доносе у спровођењу извршења са закључка на решење, при чему је прописана жалба на свако решење, враћа строг формалистички приступ и превелику интервенцију суда у фази спровођења извршења, која ће додатно оптеретити већ преоптерећене судове и смањити ефикасност и делотворност поступка извршења.
3. Одлагање извршења – захтев за одлагање, одлучује суд
а. широко постављене могућности за одлагање извршења
б. такође воде до одуговлачења поступка
ц. могуће су злоупотребе тог института и да се извршење никада не спроведе
4. Достављање у извршном поступку
а. претерано компликован систем достављања
б. потребно је уједначити начин доставе регилисан ЗИО-м и начин доставе у свим процесним законима где се врши лично достављање
ц. у парници је већ вршена достава на одређену адресу, та се адреса има сматрати адресом странке
5. стручне квалификације извршитеља (правосудни испит)
а. забрана ретроактивности
б. извршитељи су именовани по прописима који су били на снази у тренутку именовања
ц. именовања су коначни управни акти и на њих се не може деловати ретроактивно
д. ако је циљ увођења правосудног испита био подизање квалитета рада извршитеља, на основу које анализе је то утврђено да су они који немају правосудни испит радили лошије од оних који имају
е. преквалификованост извршитеља, судије који их контролишу су мање квалификовани, контролисани су више квалификовани од контролора
ф. када је увођен адвокатски испит, није се примењивао ретроактивно
6. Фаворизовање државе као странке у поступку (предујам) (наплата свуда где је држава поверилац, највише судских такси новчане казне из прекршајних поступака)
а. повреда уставног начела о једнакости грађана пред законом и странака у поступку
б. привилеговани положај државе као странке у поступку
ц. дискриминација странака спрам облика својине, зашто сваки поверилац мора да плати предујам, а држава не
д. тотална блокада наплата јер се ствара потреба да извршитељи кредитирају и финансирају поступак извршења
е. имајући у виду број предмета за наплату потраживања државе постоји бојазан да ће то бити превелики финансијски притисак на извршитеље и да ће се негативно одразити на наплату државних потраживања
ф. несразмеран терет на извршитеље
г. минимум је да се плати бар минимум стварних трошкова
х. извршитељи не треба да кредитирају трошкове, а немају олакшице у порезима и доприносима, држава не компензује то што је извршитељи кредитирају
и. држава мора да сноси трошкове на крају поступка
7. Контрола рада извршитеља (овлашћење МП да врши надзор пре покретања дисциплинског поступка у вези питања која су у надлежности суда и питања која се тичу конкретног поступка)
а. тражимо да Kомора има јача овлашћења
б. надзор који ће вршити Министарство се поклапа са надзором који ће вршити суд
ц. кршење принципа поделе власти, вршење судске власти од стране извршне власти
д. дато је овлашћење да државни службеник који врши надзор над радом изврситеља, а није квалификован јер нема испит за извршитеља проследи пријаву дисциплинском тужиоцу
8. Прелазне и завршне одредбе
а. изазивају потпуну правну несигурност
б. предвиђају истовремену примену пет различитих закона о извршном поступку
ц. значајно отежавају рад суда и извршитеља
д. угрожава права странака које се неће снаћи у том правном хаосу
е. предлог да се из прелазних и завршних одредби избаце одредбе које се односе на полагање правосудног испита
9. Ограничење трајања дужине радног века
а. Треба избацити одредбе које предвиђају радни век извршитеља до навршених 65 година старости
Документи:
