ЗАВРШНА КОНФЕРЕНЦИЈА ПРОГРАМА ЗА ПРАВНЕ И ПРАВОСУДНЕ РЕФОРМЕ: ИЗВРШИТЕЉИ И НОТАРИ ДОПРИНОСЕ СМАЊЕЊУ ПРЕДМЕТА У СУДОВИМА


БЕОГРАД, 8.12.2016 – Увођење две нове правосудне професије – јавних извршитеља и нотара доприноси смањењу броја предмета у судовима, речено је данас на завршној конференцији Програма за правне и правосудне реформе које је спроводила Немачка организација за техничку сарадњу – ГИЗ.

Подсећајући да је недавно усвојен закон, на коме је сарађивао ГИЗ, а који је помогао да се уведу две нове професије, амбасадор Немачке у Србији Аксел Дитман је оценио да се на тај начин помогло у смањењу великог броја заосталих предмета.

“То је практична, опипљива, ствар која може да покаже грађанима да се реформе дешавају”, рекао је Дитман.

Он је истакао и да правосудне и правне реформе играју суштинску улогу у процесу приступања Србије ЕУ.

“Рад на владавини права у сваком случају није завршен, али је важан корак на путу Србије ка уласку у ЕУ”, рекао је Дитман подсећајући да су поглавља 23 и 24 су отворен у јулу.

Како је истакао, поглавља 23 и 24 и акциони план поглавља је нешто што је политички и технички врло захтевно.

“Реформе владавине права су у основ целокупног процеса модернизације Србије и ЕУ ће пружати велику подршку”, рекао је Дитман додајући да је шестогодишњи програм био успешан.

Заменик директора Канцеларије за европске интеграције Срђан Мајсторовић рекао је да су поглавља 23 и 24 тако дефинисана да представљају параметар напретка Србије у приступним преговорима.

“Ово је завршетак једне фазе у нашој сарадњи и надам се да ћемо у наредном периоду, заједнички, на партнерским основама, препознати значај владавине права за даљи ток сарадње између Србије и Немачке”, рекао је Мајсторовић.

Он је навео да је интерес када је у питању владавина права у Србији, дакле заштита свих грађана и њихових права, заједнички интерес и органа власти, а и представника свих држава чланица укључујући и Немачку.

Државни секретар у Министарству правде Радомир Илић рекао је да крај програма не означава и крај реформи и предане посвећености испуњену зацртаних активности подсећајући да је циљ пројекта био стварање одрживих система.

На конференцији је речено и да је програм на коме је ГИЗ у Србији радио уложено седам милиона евра, од чега је развојна помоћ Немачке износила више од пет милиона евра, док је ЕУ кофинансирала пројекат са 1.8 милиона евра.

Извор: Танјуг