Завршница јавне расправе о Нацрту Закона о извршењу и обезбеђењу у Београду

Циљ новог Закона о извршењу и обезбеђењу (ЗИО), чији је Нацрт данас ушао

у завршницу јавне расправе, јесте да се унапреди систем извршења у Србији и заштити права странака, рекла

је помоћник министра правде Нела Кубуровић.

Након низа округлих столова током јавне расправе, данас се о прелиминарним решењима из Нацрта

дискутовало у Апелационом суду у Београду.

"Данас смо у Апелационом суду Београда где ћемо настојати да поново утврдимо шта је то спорно у

Нацрту закона и покушамо да нађемо најбоља решења пре него што предлог упутимо Влади", рекал је

Кубуровић Тањугу пред почетак расправе.

Према њеним речима, новине које су предвиђене Нацртом закона односе се на уводење жалбе као

правног средства, регулисање наплате новчаних потраживања када су у питању непокретности, односно

сам поступак продаје непокретности.

Код система одлука, предложено је да сами извршитељи имају могућност доношења решења, за разлику од

тренутне ситуације где могу само да доносе закључке, указала је Кубуровић.

Она је истакла да је део Нацрта посвећен статусу извршитеља, условима које морају да испуне за

именовање, спровођењу почетне и континуиране обуке извршитеља и сповођењем надрозра над њиховим

радом.

Председница Коморе извршитеља Алекандра Трешњев подсетила је да су сви судови преоптрећени и да раде са

потешкоћама, те да су мање више сви сагласни да поступак извршења треба изузети из судова да би се

њихв рад растеретио.

"То је правац у које се овај закон креће. Нацрт Закона о извршењу и обезбеђену био је на јавној

расправи пуна два месеца, током којих су се чули добри предлози који ће утицати на одлуку радне групе у

смислу корекције досадашњег текста", напоменула је Трешњев.

Своје предлоге, како је улазала, доставила је и Комора извршитеља.

"Они се тичу превасходно ефикасности поступка извршења кроз редукцију предложених правних лекова и кроз

проширење надлежности извршитеља који су и уведени у правосудни систем ради растерећења рада судова",

напоменула је Трешњев.

Нацрт закона такође предвиђа да се извршитељи убудуће зову "јавни извршитељи" као и да стичу искључиву

надлежност да спроводе извршења у којима су извршни повериоци држава, аутономна покрајина и јединица

локалне самоуправе.

Јавни извршитељи остају искључиво надлежни за наплату потраживања на основу рачуна за комуналне или

сродне услуге.

С друге стране, суд ће бити искључиво надлежан за извршење две врсте одлука ради

враћања запосленог

на рад и одлука које се тичу породичних односа, јер је у тим случајевима у питању јавни интерес.

У осталим случајевима, Нацрт каже да остаје "паралелна надлежност" суда и извршитеља, односно да

повериоци могу да бирају ко ће да им спроведе извршење.

Међутим, Нацрт закона уз проширење овлашћења извршитеља, појачава и њихову дисциплинску одговорност

као и услове за именовање односно задржавање именовања.

Извор: Тањуг , 9.јун